Pregledi specijalista

Šta neurolog radi?

Pregleda pacijente sa simptomima kao što su glavobolja, vrtoglavica, utrnulost ili slabost. Postavlja dijagnozu uz pomoć pregleda i testova (EEG, EMNG, UZ), leči i prati bolesti nervnog sistema i propisuje terapiju.

Koje bolesti leči?

Migrena i druge glavobolje, epilepsija, moždani udar, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, problemi sa perifernim nervnim sistemom (trnjenje ruku i nogu).

Kada se javiti?

Učestale glavobolje, vrtoglavica, zaboravnost, trnjenje ruku ili nogu, slabost u mišićima ili problemi sa ravnotežom.

Šta radi dečiji neurolog?

Prati razvoj detetovog mozga i nervnog sistema, pregleda decu koja kasne u razvoju, dijagnostikuje i leči neurološke poremećaje kod dece i sarađuje sa roditeljima.

Kada se ide kod dečijeg neurologa?

Kašnjenje u razvoju (motorika, govor), epileptični napadi, česte ili jake glavobolje, problemi sa mišićima, tikovi ili nevoljni pokreti.

Kada se javiti?

Ako primetite da se dete ne razvija u skladu sa uzrastom, ako ima neobične pokrete ili napade, ili ako se žali na česte glavobolje.

Šta radi neuropsihijatar?

Procena rada mozga i mentalnog stanja, dijagnostika poremećaja sa neurološkom i psihičkom komponentom, propisivanje terapije, praćenje kognitivnih funkcija i tumačenje nalaza (EEG, CT, MR).

Koje bolesti i stanja leči?

Demencija, delirijum, kognitivni poremećaji, depresija nakon moždanog udara, promene ličnosti usled oštećenja mozga, epilepsija sa psihičkim simptomima, stanja nakon povrede glave, hronični bol i psihosomatske tegobe.

Kada se javiti?

Problemi sa pamćenjem i koncentracijom, promene ponašanja ili ličnosti, nakon povrede glave ili moždanog udara, kada postoje i psihički i neurološki simptomi istovremeno.

Šta radi psihijatar?

Razgovara sa pacijentom i procenjuje psihičko stanje, postavlja dijagnozu, propisuje terapiju (lekovi, psihoterapija ili kombinacija), prati napredak i radi sa porodicom kada je to važno za oporavak.

Koje bolesti leči?

Depresija, bipolarni poremećaj, anksioznost, napadi panike, fobije, PTSP, nesanica, poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija), poremećaji ličnosti, shizofrenija, zavisnosti (alkohol, droge, kockanje).

Kada se javiti?

Dugotrajan osećaj tuge ili bezvoljnosti, pojačana anksioznost, problemi sa spavanjem, gubitak kontrole nad emocijama, promene u ponašanju ili razmišljanju.

Šta radi dečiji psihijatar?

Procena emocionalnog, ponašajnog i kognitivnog razvoja deteta, razgovor sa detetom i roditeljima, postavljanje dijagnoze i plana lečenja, primena psihoterapije, propisivanje terapije i praćenje napretka.

Koje probleme leči?

Anksioznost, strahovi, depresivnost, agresivnost, ADHD, poremećaji iz spektra autizma, kašnjenje u govoru i razvoju, nesanica, problemi sa hranom, tinejdžerski izazovi.

Važna uloga roditelja

Lečenje uvek uključuje i roditelje - kroz savetovanje, edukaciju i podršku, jer je porodično okruženje ključno za razvoj deteta.

Kada se javiti?

Ako dete ima nagle promene u ponašanju, ako je povučeno ili anksiozno, ako ima probleme u školi ili sa vršnjacima, ako razvoj ne ide očekivanim tempom.

Šta radi neurohirurg na pregledu?

Dijagnostikuje bolesti nervnog sistema uz pomoć MR, CT i drugih snimanja, planira eventualno hirurško lečenje, leči povrede glave i kičmenog stuba, uklanja tumore i prati pacijenta nakon operacije.

Koje bolesti i stanja leči?

Tumori mozga, krvarenja u mozgu, aneurizme, teške povrede glave i kičmene moždine, diskus hernija, suženje kičmenog kanala, hidrocefalus, određeni slučajevi epilepsije.

Kada se javiti neurohirurgu?

Jaki i uporni bolovi u kičmi sa širenjem u ruke ili noge, slabost ili utrnulost ekstremiteta, nakon ozbiljne povrede glave ili kičme, kada snimci pokažu promene koje zahtevaju operaciju.

Šta radi urolog?

Urolog se bavi:

• Bolestima bubrega (kamen u bubregu, infekcije, tumori)
• Problemima mokraćne bešike (upale, inkontinencija, otežano mokrenje)
• Bolestima prostate (uvećanje prostate, upale, karcinom)
• Infekcijama urinarnog trakta
• Polno prenosivim infekcijama (kod muškaraca)
• Erektilnom disfunkcijom i problemima sa plodnošću kod muškaraca
• Bolestima testisa i penisa

Kada se javiti urologu?

Pacijenti se najčešće javljaju kada primete:

• Učestalo ili bolno mokrenje
• Peckanje ili bol prilikom mokrenja
• Krv u mokraći
• Slab ili isprekidan mlaz urina
• Nemogućnost zadržavanja mokraće
• Bol u donjem delu stomaka, leđima ili preponama
• Probleme sa potencijom
• Bol ili otok testisa
• Sumnju na polno prenosivu infekciju

Šta radi ortoped?

Ortoped leči i prati:

• Bolesti kostiju, zglobova i mišića
• Povrede (prelomi, uganuća, iščašenja)
• Bolove u leđima, vratu i kičmi
• Degenerativne promene (artroza)
• Sportske povrede
• Deformitete kičme (skolioza, kifoza)
• Probleme sa stopalima (ravna stopala, bolovi u peti)
• Oštećenja ligamenata i tetiva
• Postoperativni oporavak i rehabilitaciju

Kada se javiti ortopedu?

Pacijenti treba da se jave ortopedu kada primete:

• Bol u zglobovima (kolena, kukovi, ramena)
• Bol u leđima ili vratu koji traje duže
• Otok, ukočenost ili smanjenu pokretljivost
• Povredu nakon pada, sporta ili nezgode
• Osećaj „preskakanja“ ili nestabilnosti u zglobu
• Deformitete kičme ili loše držanje
• Bol u stopalima pri hodu
• Spor oporavak nakon povrede